Koliko ti je para
pojela inflacija?
// kupovna moć kroz godine — za RSD, EUR i USD
Kako se računa kumulativna inflacija
Inflacije se ne sabiraju, nego množe. Ako su cene jedne godine porasle 10%, a sledeće još 10%, ukupan rast nije 20% nego 21% — jer drugi rast ide na već uvećanu cenu:
ukupni faktor = (1 + i₁) × (1 + i₂) × … × (1 + iₙ)
Iznos iz prošlosti pomnožen tim faktorom daje koliko ti danas treba novca za istu kupovinu. Obrnuto, današnji iznos podeljen faktorom pokazuje koliko je taj novac „vredeo“ ranije.
Primer: dinar 2021–2025
Godišnje stope inflacije u Srbiji za pet godina bile su:
| Godina | Inflacija |
|---|---|
| 2021 | 4,0% |
| 2022 | 11,9% |
| 2023 | 12,5% |
| 2024 | 4,5% |
| 2025 | 2,8% |
| Kumulativno, 5 godina | ≈ 40,6% |
Zbir tih stopa je 35,7%, ali stvarni kumulativni rast cena je oko 40,6%. Drugim rečima, 100.000 dinara s početka 2021. na kraju 2025. kupuje koliko je nekad kupovalo oko 71.100 dinara — skoro 29% kupovne moći je nestalo.
Nominalna i realna vrednost
Nominalna vrednost je broj na novčanici ili računu. Realna vrednost je ono što tim novcem možeš da kupiš. Plata koja je porasla 20% dok su cene porasle 25% nominalno je veća, a realno manja.
Isto važi za štednju: ako banka daje 3% kamate, a inflacija je 4%, novac na računu realno gubi vrednost iako iznos raste. Zato ima smisla porediti prinos od oročene štednje sa inflacijom za isti period.
Česta pitanja
Zašto su periodi različiti za RSD, EUR i USD?
Kalkulator koristi godišnje stope za koje postoji dovoljno dugačka i uporediva serija: za dinar od 2007, za evro od 1991, za dolar od 1946. godine.
Da li je 2026. stvarni podatak?
Ne. Za tekuću godinu koristi se projekcija blizu ciljane inflacije centralnih banaka (NBS oko 3%, ECB oko 2%). Kad se objave konačni podaci, broj će se ažurirati.
Da li važi za moju ličnu potrošnju?
Samo približno. Zvanična inflacija meri prosečnu korpu dobara. Ako najviše trošiš na hranu, stanarinu ili gorivo, tvoja lična inflacija može biti primetno viša ili niža.